1. |
||||
The year of our Lord 2015.
The entire planet is ravaged by plague.
Barbed wire barricades, chains, masks and horror...
Dead bodies floating all along the Mediterranean shores, children, women and dreams...
They are all traveling and taping their own death.
You'd be better off as a dog then a human, there's no visa requirement for dogs.
Neither for insect nor germs or viruses...
A chiropteran traveling only when shrouded in darkness.
You are not who you say you are, your words are uttered by someone else.
There is no safe spot; it's all been contracted for in the big sellout of souls.
Лето господово 2015-та
Целата планета е погодена од чума
Заштитни огради, ланци, маски и хорор
Мртви тела лебдат долж целиот Медитеран, деца, жени и сништа
Сите патуваат и ја снимаат сопствената смрт
Подобро е да бидеш пес отколку човек, не ти треба виза
Некаков инсект, бактерија, вирус
Прилеп што патува единствено по мракот
Ти не си тој што се претставуваш, некој друг говори од тебе
Нема безбедно место, сé е купено во големата распродажба на душите
|
||||
2. |
7 billion Televisions
03:51
|
|||
Seven billion desires
Seven billion projections
Seven billion pharaohs
Seven billion bastards are drifting and playing with death
Seven billion sonnets
Seven billion TV stations
Fourteen billion eyeballs anxiously anticipating the new buzz
Fourteen billion deaf ears
Седум милијарди желби
Седум милијарди проекции
Седум милијарди фараони
Седум милијарди копилиња лебдат и играат со смртта
Седум милијарди сонети
Седум милијарди телевизии
Четрнаесет милијарди очи во исчекување на новата сензација
Четрнаесет милијарди глуви уши
|
||||
3. |
The ghetto is my nation
04:36
|
|||
I have 300 euros in my hand. This must be for real, I've just been paid for writing a 13-page text. I'm heading straight to a grocery store to get a beer, when Woody calls. He's telling me exuberantly about an idea of his for a Hollywood movie script with a cast of senior actors, so why don't I create the storyboard?
"The money's there! All you have to do is to write it and sort out the specifics. You know, detail the budget for this, for that, etc. Listen man, we just have to put forward the usual quotation, and bang - the perfect opportunity to make money by doing art is at hand! I know you love it! I'm telling you, even MGM are opening their door for us. You know, Robert De Niro and Al Pacino are retired and they're coming to Macedonia..."
"Yeah... You mean they're just walking in and out of the scene wearing camos, with their beer bellies and all, looking like a couple of Balkan plumbers, like those old guys at the Skopje marketplaces scouring for tap washers through the stalls. That's great, man. Wanna meet?"
Indeed, Bob and Al wouldn't mind one more gig before retiring. When faced with this setting, it would be like shooting at some exotic location not unlike Brasilia. Just look at that tree over there, across the savings bank. It's so tropical. It's huge... We don't need anything really, save the funds to cover actors' fees and the costs for the crew. The Prime Minister's going to grant us access to the premises of the building. It could be great - a blockbuster! A metaphysical thriller of sorts. Something in the vein of Buñuel or Hitchcock, yes, with continuous foreboding suspense and simulation of action.
A tacky music was omnipresent in the air against a backdrop of intermittent sun and rain. I guess my mind wandered to those days painted by Camus, or maybe I imagined that the whole world somehow found itself under the influence of narcotics. Everybody seems to have developed an obsession with the Yahoo weather forecast reports.
But, what does Camus have in common with this place? I'm sucked into one of those moments when everybody thinks they could write a masterpiece on the apathy of emotions, one that is as desolate as this town. I go on by thinking about what's it like in other countries around the world. Should I take a puff on the cigarette this sports commentator is offering me? I ought to defeat Superman and turn into some kind of smoke.
Some kind of smoke. Some kind of smoke.
To die out in the visions of Hasan-e Sabbāh.
Во рацете држам 300 евра. Мора да е вистина, штотуку ме исплатија за 13 страни текст. Излегувам до првиот маркет за да купам едно пиво, на телефон е Вуди. Тој со еуфорија ми раскажува за некаква идеја, холивудско сценарио во кое би можеле да глумат постари глумци, јас сум можел да го направам сторибордот.
„Парите се спремни! Сé што треба е да го напишеш и да ги израчунаш сите детали и поединости, знаеш, колку чини ова - колку она. Едноставно е, класична понуда. Ова ни е идеална шанса да направиме пари од уметност. Ти се допаѓа идејата? Имаме отворена врата во Голден Маер. Знаеш она - Роберт Де Ниро и Ал Пачино се пензионираат и пристигнуваат во Македонија...“.
„Аха... мислиш двајцата се диверзантски облечени со пивски стомаци и минуваат по сликата како балкански водоводџии, исти како оние стари чичковци што ги гледаме по скопските пазари. Тие што купуваат гумички за чешми? Добра идеја. Сакаш да се видиме?
„Навистина, на Роберт и на Ал добро би им дошла уште една работа пред пензија, соочувањето со оваа сценографија би била слична како да снимаат на некакво егзотично место како Бразилија. Погледај го она дрво што ѝ се спротиставува на банката. Толку е тропско. Огромно е. Ништо не е потребно, само буџет за исплата на глумците и техничкиот персонал. Од Премиерот ќе добиеме дозвола за снимање во просториите на објектот. Може да биде прекрасно - хит. Нешто како метафизички трилер. Слично на оние филмови на Буњуел или Хичкок каде што за цело време се наговестува напнатоста и се симулира некаква акција“.
Постојано одеше некоја невкусна музика, а времето те сончево, те врнежливо. Можеби помислив на оние денови на Ками, или замислив дека на некој начин сиот свет е под наркотично влијание. Сите имаат некаква опседнатост од непрестаните извештаи за временската прогноза на пребарувачот Јаху.
Но, што има Ками заедничко со ова место? Внесен сум во еден од оние мигови во кои секој помислува дека би напишал право ремек дело за апатијатата на чувствата, празно како и овој град. Продолжувам да замислувам како изгледа во земјите долж светот. Дали да земам еден дим од цигарата што овој спортски коментатор ми ја нуди? Да го победам Супермен и да станам и самиот некаков дим.
Некаков Дим
Некаков Дим
Да исчезнам во визиите на Хаса и Саба.
Некаков
|
||||
4. |
Fume in my mind
07:08
|
|||
As if that's the only constant on this planet... A smoke of some sort.
The acts of dying out paving the way to the sanctum of happiness.
- Huh!? Can I buy some instead?
- Well... How much?
- How about one matchbox...
I don't know which measure units are used in this country. The rules are always different, they all have their own slang, a cross-language... A meta-world of thoughts and deeds. And they are all naive while puffing and smoking
How do they sell it? In ounces? Bags? Grams?
- Actually, I'm here to run an errand, it's not my priority to smoke. But...
He started whirling about himself, looking over his shoulder.
I had a smaller bill, a five-dollar, which I tucked in his hand.
- One cigarette of smoke, okay.
The man had already lit it and the smoke stung my eyes.
There was bellowing coming out from the bedrooms in the apartment building.
I can hear groaning of souls, pressed by the anguished horror and corporal deadlock.
Some sort of dirty sex.
A smoke, some kind of smoke... Some kind of smoke getting into the nostrils and making its way to the office of the Prime Minister of this small country.
No one can stop it...
Followed by a glass of cognac.
I am thinking... Why not?
I've become some sort of a righteous man, although I know there is no such a thing as righteous men.
Because they wouldn't have been born here, on this planet, even if they existed at all.
They might have been Zealots, Mujahedin, Templars... A kind of warriors residing in a purely metaphysical realm of righteousness.)
They have a claim on justice as much as those wrongly convicted.
The music blares on, like in the Kafka's The Trial.
Except they call this the music of hopelessness.
Everyone's is waiting for the one who will start the war.
To get things going for us.
The smoke spirals on about me.
This little man is observing me absent-mindedly.
I am watching him rolling another cigarette. His hands are dexterous.
- You could be a pianist, you know? You are very skillful.
- Even if I was, I would still be rolling these.
- Yes, but you'd be a pianist, like Glenn Gould.
- Who?
I had a feeling I was talking to a wall. This guy knows nothing outside of the sports matches and betting tickets, his hanging shoulders and beer belly. The stink emanating from the bosoms of the big cities' newspaper street vendors in the afternoon.
- Nobody.
He's a piano player. He passed away...
- Why the hell would anyone talk about the dead? The dead can't talk. They are happy.
- Yes. You've got a point there. Do you have a light?
A lighter materializes in his hand, looking like a canon or something and he starts charring the cigarette.
The first hit gets inside me and I am at home.
At some place housing all the inscribed nothings in the universe.
At home, inside myself...
I'm gone.
Music never stops in this town, it goes on day and night.
It persists so woefully, much like politics - it all boils down to some kind of oblivion. This whole place is like a stigma to the mind, hampering all deliberation, policing the powerless, terrorizing the proletariat of yore.
Boxes filled with gnawed polyethylene stench.
Aluminum foil in which ethyol pancakes are wallowing.
This town, in which I am a visitor. And this smoke that triggers reflection... Decadent brooding... A city, a smoke, smoke city... About blue seas and palm trees.
Leasing thoughts through time and the resonating mob commotion.
From one morning to the next, with a taste of camphor and carnations in the mouth.
It's always a season of the plague.
Surreal images and evading pain.
Thousands of Syrians pouring in at the borders in pursuit of the promised land, the Israel of the chosen ones.
Macedonia - a black hole with feeble existence on the maps of Europe.
Како да е тоа единствена константност на планетава... некаков дим... Исчезнувања кои што треба да не донесат пред олтарот на среќата.
„Х?! А може ли да купам малку?“
„Па... колку?“
„Да речеме едно кибритче. Не знам за какви мерни единици се работи во земјава. Секаде имаат свои правила и на некој начин свој таинствен сленг, меѓујазик. Метасвет на мислите и делата. И сите се наивни додека димат и чадат.
„Како го продаваат? Во унци? Пакетчиња? Грамови?“
„Знаеш, јас сум тука дојден по работа, не ми е приоритет да димам. Но...“
Се врти околу него. Имав ситнина од 5 долари, па му ја тутнав во рака.
„Една цигара дим, може?“
Овој веќе ја имаше запалено, па димот започна да ги гризе моите очи. Од спалните на зградата излегуваа ревови. Слушам стенкања на души, стиснати од маката на ужасот и безизлезот на телата. Некаков прљав секс.
Дим
Некаков дим
Некаков
Дим
Спирално влегува во ноздрите и продолжува до бирото на Премиерот на оваа мала држава. Никој не може да ја сопре. А веднаш по него една чашка коњак. Размислувам... зошто да не. Сум станал некаков праведник, а знам такви нема. Бидејќи ако и ги има тие не би се родиле тука, на планетава. Можеби би биле зилоти, муџахедини, темплари... некакви воини кои што навлегуваат во една сосема метафизичка сфера на исправноста. Тие ја имаат правдата во своите раце исто како и погрешно осудените затвореници.
Музиката ропоти и понатаму, исто како во процесот на Кафка, само што оваа ја нарекуваат музика на безнадежноста, сите се во исчекување на тој што ќе ја отвори војната.
Да ни тргне.
Димот и понатаму кружи околу мене. Овој човечулец отсутно ме мерка. Го гледам како повторно мота цигара. Рацете му се вешти.
„Би можел да бидеш пијанист, знаеш? Многу си вешт.“
„И да бев, повторно ќе мотав.“
„Да, но ќе беше пијанист, како Глен Голд.“
„Како кој?!“
Помислив дека трескам зелени. Овој не познава ништо освен натпреварите и неговите опклади, свиснатите рамења и пивскиот стомак. Мемлата што излегува од пазувите на продавачите на весниците во пладневните часови долж светските метрополи.
„Никој. Тоа е еден свирач на пијано. Починат е.“
„Ах, па што ми говориш за починати, умрените не говорат. Тие се среќни луѓе.“
„Да, добро велиш... Имаш запалка?“
Од раката му излегува една запалка како некаков топ и почнува да ја гори цигарата. Првиот дим е во мене и јас сум дома. Таму некаде каде што постојат сите испишани нешта на вселената.
Дома, во себе.
Отидов...
Во овој град никогаш не прекинува музиката, свири деноноќно. Толку мачно трае исто како и политиката - сé е сведено на некаков заборав. Овој град е стигма на умот, спречување на размислите, полиција над немоќните, терор на некогашниот пролетеријат. Сандаци полни со изгризена полиетиленска миризба. Станиол во кој се препелкаат палачинки од етиол. Овој град во кој што гостин сум и јас... И овој дим кој што ме тера да размислувам... Декадентно... Град, дим, дим град... На сино море и палми.
Лизинг на мислите низ времето и екот од активноста на толпите. Од утро во утро, со вкус на камфор и каранфили во устата
Секогаш е време на чума.
Надреални слики и бегство од болката. Иљадници сиријци што секојдневно се влеваат долж границите, обидувајќи се да стигнат до ветената земја.
Израелот на избраните.
Македонија, црна дупка која едвај егзистира на мапите на Европа.
|
||||
5. |
||||
6. |
The wealth of this world
09:06
|
|||
I have a three-hour commute to my job.
I work 24/7, earning money even while sleeping.
My office is on the 13th floor, right below the attic.
Every minute of my time is occupied by numbers.
Transactions, calculations.
Off-shore, on-shore.
I collect expensive brands, watches, antiques and art.
They are giving me a sense of purpose.
If I had all the money in the world, I'd spend it on oil paintings and graphic prints.
I am the bookkeeper of your life.
I am dividing - adding and subtracting all your dreams.
I have a complete control over you.
I am your master - you are my servant.
I could write a small epic about black money,
For banks big and small.
Of-shore - On-shore.
I am all the money of the world.
I am the one you want.
If I had all the money in the world - If I had all the money in the world - If I had all the money in the world - If I had all the money in the world - If I had all the money in the world - If I had all the money in the world - If I had all the money in the world
If you had all the money in the world...
Just imagine...
To have all the money in the world.
To get a facelift and spare no effort,
To be like perpetuum mobile
Like Rockefeller
Like Rothschild
Bilderberg
Money on the up-and-up for outright people
Like Minco Jordanov
Berezovsky,
To be in the service of Moloch.
Look how can you make Easy Money...
I will set you up on the Baal's wings.
"Seven billion desires
Seven billion projections
Seven billion pharaohs
Seven billion sonnets
Seven billion TV stations
Fourteen billion eyeballs anxiously anticipating the new buzz"
If you had all the money in the world
All the money in the world
He has it, I don't have it: money
Money... Money
It's always the money
Do you have it? You don't? It's always the money
Are you in good health? I will make you ill...
Money...
You have to think about money, you schmuck...
Money, you get it?
Money, real money
Hallelujah Money
Bismillah Money
Real money
Bags full of money
May you be Rothschild's grandchild
And get a new tit to suck on
And lay in bed with mum...
You want some chocolate dip?
A new kind of drug...
I am your messiah
Money...
To have all the money in the world
A kind of dirty sex...
Патувам секојдневно по 3 часа за да пристигнам до моето работно место.
Моето работно време е 24/7, заработувам дури и додека спијам.
Мојата канцеларија се наоѓа на 13-от спрат веднаш под подкровјето.
Секоја минута од моето време е исполнета со бројки.
Трансакции, пресметки разни .
Оф шор - он шор.
Собирам скапоцени марки, часовници, антиквитети и уметнички дела.
Тие ми даваат смисол.
Сите пари на светот да ги имам би ги дал на слики од масло, графики разни.
Јас сум сметководителот на твојот живот.
Ги делам - собирам и одземам сите твои сништа.
Ти си под моја целосна контрола.
Јас твојот господар - Ти, мојот слуга.
Би можел да направам еден мал еп за црните пари.
За банките, големи и мали.
Оф шор - Он шор.
Јас сум сите пари на светот.
Јас сум тој што го посакуваш.
Сите пари на светот да ги имам
Сите пари на светот да ги имам
Сите пари на светот да ги имам
Сите пари на светот да ги имам
Сите пари на светот да ги имам
Сите пари на светот да ги имам
Сите пари на светот да ги имам
Сите пари на светот да ги имаш.
Замисли...
Сите пари на светот да ги имаш.
Да направиш фејс лифтинг и со полна сила.
Како перпетум мобиле.
Како Рокфелер.
Како Ротчилд.
Билдерберг.
Пари со чисти раце за чисти луѓе.
Како Минчо Јорданов.
Березовски.
Да му служиш на Молох
Погледај, како се прават - лесни пари.
Ќе направам да леташ на криљата на Баал.
Седум милијарди желби
Седум милијарди проекции
Седум милијарди фараони
Седум милијарди сонети
Седум милијарди телевизии
Четрнаесет милијарди очи во исчекување на новата сензација
Сите пари на светот да ги имаш.
Сите пари на светот.
Тој ги има јас ги немам: пари.
Пари... Пари.
Секогаш се во прашање пари.
Имаш? Немаш? Секогаш се во прашање пари.
Здрав си? Ќе те направам да бидеш болен.
Пари...
Мораш да мислиш на пари бе.
На пари, разбираш ли?
Пари, вистински пари.
Алелуја Пари
Бисмила Пари
Вистински пари
Вреќи полни со пари
На Ротчилд внук да му бидеш
Да добиеш нова цицка
Да легнеш со мама во кревет
Сакаш чоколаден прелив?
Некоја нова дрога
Јас сум твојот месија
Пари...
Сите пари на светот да ги имаш
Некаков прљав секс...
|
Streaming and Download help
If you like Demek “Site pari na svetot”, you may also like:
Bandcamp Daily your guide to the world of Bandcamp